History of archaeology and magnetometry interaction in archaeological interpretation through Grivac site case study

[М. Каличанин Крстић]

208 стр.

Историја и филозофија природних наука и технологије - Археологија, геофизика / History and Philosophy of Natural Science and Technology - Archaeology, geophysics

Развојем археологије као науке, развијала се и методологија археолошких истраживања која је током времена постајала све комплекснија у складу са искуствима, потребама и савременим научним токовима. Традиционални начини археолошких истраживања су се заснивали првенствено на ископавањима и археолошким рекогносцирањима. Међутим, како се археологија бави прочавањем живота човека кроз време, она је неизоставно везана и за проучавање свих пратећих аспеката који су утицали на формирање и развој заједница. То је условило да се у процесе истраживања уведу и друге науке које проучавају оно што је представљало и што представља човеково окружење а што археологија својом методологијом није у целости обухватила. Један од проблем са којим се археолози сусрећу јесте успостављање односа између постојећих материјалних трагова посматраних у садашњости, са друштевеним контекстом у прошлости. Премошћавање временског хијатуса између тренутка истраживања и времена настанка материјалних остатака на основу ограниченог обима доступних података, доводи до неизбежног мањег или већег субјективног приступа истраживача. Овај процес је додатно отежан деструктивном природом археолошких ископавања којима провера података бива ограничена на добијену археолошку документацију, без могућности поновљеног ископавања већ истражених површина. Из наведених разлога, у овој докторској дисертацији је обрађен значај мултидисцилинарног приступа у археологији кроз примену магнетометрије, као једне од најзаступљенијих геофизичких метода која се користи у савременој архологији, њеном доприносу у процесима археолошке интерпретaције, као и значају који има у доношењу објективних и проверљивих археолошких закључака. Дисертацијом су, у форми студије случаја, обухваћени резултати археолошких истраживања на неолитском локалитету Гривац, која су са прекидима трајала у периоду од 1952 до 2018. године. Током овог периода коришћене су три различите методе истраживања: археолошка ископавања, археолошка рекогносцирања и магнетометријска истраживања. Рад је заснован на резултатима добијеним коришћењем сваке од наведених метода, разликама у методолошком приступу, као и променама у начину доношења закључака. Приказан је историјат истраживања, као и значај формирања више линија доказа у прикупљање података и доношење закључака на локалитету Гривац, што је омоућило додатну проверу резултата и смањило ризик од залажења у научни догматизам и субјективни приступ истраживача. Указано је на значај који интеракција података добијених различитим методама има у провери археолошких ставова. Показано је да резултати добијени магнетометријом, могу да пруже равноправну линију доказа који равноправно утичу на процес интерпретације као и информације добијене археолошким ископавањем и археолошким рекогносцирањем, као и да ови егзактни, проверљиви подаци, пружају могућност тестирања других археолошких закључака дајући емпиријску основу археолошким истраживањима. Приступ који се разматра у раду, поред магнетометрије, може се применити и на шири спектар мултидисциплинарних истраживања, и синтези метода из различитих области природних и техничко-технолошких наука у археолошким истраживањима, а у сврху унапређења, проверљивости и објективности интерпретације археолошких података.

The development of archaeology as a science has also developed a methodology of archaeological research, which over time has become increasingly complex in accordance with experience, needs, and modern scientific streams. The traditional methods of archaeological research were based primarily on excavations and archaeological reconnaissance. However, as archaeology deals with the study of human life over time, it is also inevitably involved in the study of all the accompanying aspects that have influenced the formation and development of communities. This has made it necessary to introduce into the research processes other sciences that study what was and what is the human environment and what archaeology did not fully cover with its methodology. One of the problems that archeologists face is establishing a relationship between the existing material clues observed in the present, with a social context in the past. Bridging the time hiatus between the moment of the investigation and the time the material remains were formed, based on the limited amount of data available, leads to an inevitably more or less subjective approach by the researcher. This process is further complicated by the destructive nature of archaeological excavations, where data verification is limited to the obtained archaeological documentation, without the possibility of re-excavation of already explored areas. For the above reasons, this doctoral dissertation deals with the importance of a multidisciplinary approach in archaeology through the application of magnetometry, as one of the most prevalent geophysical methods used in modern archaeology, its contribution to the processes of archaeological interpretation, as well as the importance it has in reaching objective and verifiable archaeological conclusions. The dissertation, in the form of a case study, includes the results of archaeological research at the Neolithic site of Grivac, which lasted (with interruptions) from 1952 to 2018. During this period, three different methods of research were used: archaeological excavations, archaeological reconnaissance, and magnetometric research. The work is based on the results obtained using each of the above methods, differences in methodological approach, as well as changes in the way conclusions were drawn. The history of the research is presented, as well as the importance of creating multiple lines of evidence in data collection and drawing conclusions, which has enabled additional verification of the results and reduced the risk of entanglement in scientific dogmatism and subjective approach of the researchers. The importance of the interaction of data obtained by different methods in the verification of archaeological attitudes was pointed out. It has been shown that the results obtained by magnetometry can provide an equal line of evidence that equally influences the process of interpretation as well as the information obtained by archaeological excavation and archaeological reconnaissance, and that this exact, verifiable data offers the possibility of testing other archaeological findings by giving empirical basis to archaeological research. The approach considered in this study, in addition to magnetometry, can be applied to a wider range of multidisciplinary research, and to the synthesis of methods from different fields of natural and technical-technological sciences in archaeological research, for the purpose of improvement, verifiability and objectivity of the interpretation of archaeological data.

археологија, магнетометрија, геофизика, мултидисциплинарни приступ у научним истраживањима, неолит, археолошки локалитет Гривац, археолошка интерпретација

archaeology, magnetometry, geophysics, multidisciplinary approach in scientific research, neolithic, archaeological site Grivac, archaeological interpretation

902.3:550.3"634"(043.3) 903(497.11 Grivac)"634"(043.3)

Tekst