Serbian еpic пoems of the “оldest” тimes from Bosnia and Herzegovina in the SASA аrchives’ Ethnographic Collection Сербские народные эпические песни „старейших“ времён из Боснии и Герцеговины в Этнографической коллекции Архива САНУ

[Д. Илић]

324 стр.

Српска књижевност - Народна књижевност / Serbian literature - Folk literature

Српске епске песме „најстаријих“ времена бележене на простору Босне и Херцеговине од шездесетих година деветнаестог века до Првог светског рата и послате Српској краљевској академији за њену Етнографску збирку предмет су истраживања у овом раду. Тежи се свестраном сагледавању ове грађе, како с аспекта историје књижевности и културне историје, тако и са становишта поетике епске песме. Испитују се границе овог корпуса и његово место у контексту Етнографске збирке похрањене у Архиву САНУ, као и институционална политика која је довела до формирања ове збирке. Анализирају се теоријско-методолошка и идејна начела на којима почива Етнографска збирка и испитује како су она утицала на концепцију збирки истраживачког корпуса. Ове збирке посматрају се и у ширем културноисторијском контексту, тежи се њиховом позиционирању у односу на сувремене им сакупљачке подухвате на простору Босне и Херцеговине. Иако је фокус на сакупљачким активностима које се одвијају под српским националним именом, не губе се из вида ни оновремени сакупљачки подухвати на овом простору с друкчијим идејним и националним ознакама. Будући да је време формирања овог корпуса обележено тежњама ка националној и културној еманципацији српског народа у Босни и Херцеговини, промишља се и о улози коју су сакупљачки рад и означавање умотворина српским националним именом имали у овим процесима. Поред самих песама, анализира се и архивска грађа другог типа (хартије о раду Академије, преписка) како би се стекао увид у податке о контексту записивања, методолошким начелима скупљача и њихом односу према фолклору. Аналитичка нит иде од контекста ка тексту, па се у другом делу рада приступа тумачењу сижејно-тематских и поетичких одлика грађе. Обимна грађа систематизује се према хронолошко-тематском принципу, указује се на њене идејне и структурне одлике, поступке варирања стабилних формулативних образаца, као и на нове стилске поступке. Промишља се о месту ове грађе у дијахронијском луку српске епике, односу традиције и иновације.

This paper explores Serbian epic poems of the “oldest” times recorded in the territory of Bosnia and Herzegovina between the 1860s and the First World War and sent to the Serbian Royal Academy for its ethnographic collection. The aim of the paper is a comprehensive observation of this material, from the aspect of literary history and cultural history, as well as from the viewpoint of the epic poem poetics. The borders of this corpus are examined and its place within the context of the Ethnographic collection stored in the SASA Archives, as well as the institutional policy that had led to the creation of this collection. The focus of the analysis are the theoretic, methodological and ideational principles on which the Ethnographic collection is based along side their impact on the conception of the investigated corpus. These collections are also viewed in broader cultural and historical contexts with the aim of establishing their position in relation to their contemporary collections and the collecting missions in the territory of Bosnia and Herzegovina. Although the focus is on the collecting activities conducted under the Serbian national name, the collecting projects of that period in this territory with different ideational and national labels are not disregarded either. Since striving for the national and cultural emancipation of the Serbian people in Bosnia and Herzegovina marked the time when the corpus was formed, the role that the collecting activity and the marking of folk wisdom with the Serbian national name had in these processes is also reflected upon. In addition to the poems themselves, another type of archival material (papers regarding the Academy’s work, correspondence) is also analyzed in order to gain insight into the data on the context of recording, the collectors’ methodological principles, and their approach to folklore. The analytical thread moves from the context toward the text, and the second part of the paper deals with the interpretation of the thematic and poetic characteristics of the material. The extensive material is systematized according to chronological and thematic principles, its ideational and structural characteristics are indicated, as well as the processes of varying stable formulative patterns and new stylistic procedures. What is reflected upon is not only the position of this material within the diachronic trajectory of Serbian epic poetry but also the relation between tradition and innovation.

српске епске песме, Етнографска збирка, сакупљање фолклорног материјала, Српска краљевска академија, Босна и Херцеговина, културна историја, структуралистичко-стилистичка анализа

Serbian epic poems, Ethnographic collection, collection of folklore material, Serbian Royal Academy, Bosnia and Herzegovina, cultural history, structural stylistic analysis.

930.253:[821.163.41-13:398(497.15)"1860/1914"(043.3) 930.253(497.11 Beograd)"1860/1914"(043.3)

Tekst