Title
Нивои формулативности у српској и староенглеској епици
Creator
Lekić, Danijela, 1992-
CONOR:
120665609
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 23.09.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Levels of formularity in Serbian and Old English epic poetry
Уровни формульности в сербском и древнеанглийском эпосе
: doctoral dissertation
докторская диссертация
Publisher
[Д. С. Лекић]
Format
235 стр.
description
Друштвено-хуманистичке науке - Филолошке науке, наука о књижевности, народна књижевност,
фолклористика / Social sciences and humanities - Philological sciences, literature studies, folk literature, folkloristics
Abstract (sr)
Циљ истраживања чији се резултати налазе на страницама које следе јесте покушај
указивања на важност теорије усмене формулативности у испитивању изворне природе дела
која не припадају ауторској књижевности. Пери-Лордова теорија, теорија усмене
формулативности и коначно теорија усмености представља конструкт чији се постулати
преиспитују у овом раду. Њена основна претпоставка је да певачи епских песама користе
средствa која су наслеђена из прошлости и да се чак и у савременом тренутку, уз мале
модификације, ослањају на њих како би спевавали песме различите дужине без помоћи
папира. Теоријски оквири су постављени пре готово једног века, а у међувремену се развила
велика дискусија о начинима на које се она може или не може применити на различите
усмене традиције. Једна од таквих старих традиција јесте староенглеска традиција са
интегралним епом Беовулф.
Питање постојања формуле како ју је изворно дефинисао Милман Пери показало се
као веома проблематично у примени на староенглеску књижевност, па се од тога полази у
истраживању. Испитивањем начина на који се „поновљивост” манифестује у староенглеском
епу, утврђује се формулативност овог епа, а како она није присутна само на нивоу речи, рад
је подељен на целине у складу са нивоима на којима се формулативност детектује. Примена
компаративног приступа у овом смислу је веома важна – основне поставке теорије усмене
формулативности су дефинисане на песмама и певачкој активности на простору бивше
Југославије, те се чини оправданим да се српске епске песме (које су краће од муслиманских
песама које су Пери и Лорд сакупљали) узму као узус усмености при испитивању
формулативности староенглеског епа. Предност компаративног приступа огледа се у
истицању сличности, али и указивању на нужне различитости ових двеју удаљених епских
традиција.
Abstract (en)
The aim of the research whose findings are presented in the following pages is to highlight
the importance of oral-formulaic theory in the investigation of the original nature of the works
falling outside the scope of written literature. The Parry-Lord theory, oral-formulaic theory, and
finally oral theory is the construct whose postulates are re-examined in the dissertation. Its main
supposition is that singers of epic songs use the means inherited from the past and they rely on them
even at the present moment, with slight modifications, to sing songs of various lengths without the
aid of paper. This theoretical framework was set almost a century ago, and a great debate has
sparked in the meantime about the ways in which it can or cannot be applied to different oral
traditions. One of such traditions is the Old English oral tradition with its integral epic Beowulf.
Formula, as originally defined by Milman Parry, has proven to be quite a problematic notion
in its application to the Old English literature and that is the starting point of this research. The
formulaic nature of the Old English epic is investigated by putting under the spotlight the ways in
which “repeatability” manifests itself. Since formularity is not present only on the word level, the
dissertation is divided into sections with respect to the levels on which formularity is detected.
Comparative approach is of vital importance in that respect—the main postulates of oral-formulaic
theory were defined on the songs and in the singing activity in the territory of former Yugoslavia,
which justifies the reason why Serbian epic poems (although shorter than the Muslim songs
collected by Parry and Lord) are taken as the orality mold in the investigation of the formularity of
the Old English epic. The advantage of comparative approach is in pinpointing the similarities, but
also in indicating the inevitable differences of the distant epic traditions.
Authors Key words
Усмена књижевност, теорија усмене формулативности, теорија усмености,
формула, јуначки еп, епска песма, тема, композициони мотив, образац приче, змајеборачки
образац
Authors Key words
Oral literature, oral-formulaic theory, oral theory, formula, heroic epic, epic song,
theme, compositional motif, story pattern, dragon-slayer story pattern
Classification
821.163.41.09-13:398:[82.0(043.3)
821.111.09-13:398:[82.0(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Циљ истраживања чији се резултати налазе на страницама које следе јесте покушај
указивања на важност теорије усмене формулативности у испитивању изворне природе дела
која не припадају ауторској књижевности. Пери-Лордова теорија, теорија усмене
формулативности и коначно теорија усмености представља конструкт чији се постулати
преиспитују у овом раду. Њена основна претпоставка је да певачи епских песама користе
средствa која су наслеђена из прошлости и да се чак и у савременом тренутку, уз мале
модификације, ослањају на њих како би спевавали песме различите дужине без помоћи
папира. Теоријски оквири су постављени пре готово једног века, а у међувремену се развила
велика дискусија о начинима на које се она може или не може применити на различите
усмене традиције. Једна од таквих старих традиција јесте староенглеска традиција са
интегралним епом Беовулф.
Питање постојања формуле како ју је изворно дефинисао Милман Пери показало се
као веома проблематично у примени на староенглеску књижевност, па се од тога полази у
истраживању. Испитивањем начина на који се „поновљивост” манифестује у староенглеском
епу, утврђује се формулативност овог епа, а како она није присутна само на нивоу речи, рад
је подељен на целине у складу са нивоима на којима се формулативност детектује. Примена
компаративног приступа у овом смислу је веома важна – основне поставке теорије усмене
формулативности су дефинисане на песмама и певачкој активности на простору бивше
Југославије, те се чини оправданим да се српске епске песме (које су краће од муслиманских
песама које су Пери и Лорд сакупљали) узму као узус усмености при испитивању
формулативности староенглеског епа. Предност компаративног приступа огледа се у
истицању сличности, али и указивању на нужне различитости ових двеју удаљених епских
традиција.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
