Evaluation of the clinical significance and possibility of aplication of different endoscopic approaches in the diagnosis of orbital diseases in dogs

[М. Љ. Ђурић]

52 стр.

Ветеринарска медицина - Клиничка дијагностика, патологија и терапија животиња / eterinary medicine - Clinical diagnostic, pathology and therapy of animals

Циљ ове студије је да опише нове дијагностичке и хируршке орбиталне приступе коришћењем видео ендоскопије код паса. Четири различита ендоскопска приступа су описана код кадавера: приступ преко дорзалног орбиталног лигамента путем инцизије орбиталног лигамента (ДТОЛП), дорзални субпалпебрални трансконјунктивални приступ (ДСТП), вентрални субпалпебрални трансконјунктивални приступ (ВСТП) и трансорални орбитални приступ (ТОП). Два додатна приступа, вентрални транспалпебрални приступ (ВТП) и дорзални каудални трансмускуларни приступ (ДКТП), заједно са ДТОЛП и ДСТП, коришћени су код клиничких пацијената. Технички најзахтевнији приступ био је ДТОЛП. Mеђутим, пружио је најбољу визуализацију различитих предњих и задњих орбиталних партија. Визуелизација првенствено дорзалног орбиталног зида, дорзалног дела очне кугле и дорзалног екстраконалног простора такође је постигнута помоћу ДСТП. ВСТП је омогућила добру визуализацију вентралног орбиталног пода и вентралног екстраконалног и интраконалног простора. Насупрот томе, ТОА је обезбедио лошу визуализацију орбиталних структура, ограничених на вентрални орбитални квадрант. Са друге стране, ВТП је пружао визуализацију сличну ВСТП, док је ДКТП визуализација била ограничена на дорзални и каудални орбитални простор. Орбитална ендоскопија је ефикасна и минимално инвазивна процедура која се може користити за дијагностичке, хируршке и терапиjске сврхе.

The aim of this study is to describe new diagnostic and surgical orbital approaches using video endoscopy in canines. Four different endoscopic approaches were investigated in this study of video endoscopy in cadavers: dorsal transorbital ligament approach via incision of the orbital ligament (DTOLA), dorsal subpalpebral transconjunctival approach (DSTA), ventral subpalpebral transconjunctival approach (VSTA), and transoral orbital approach (TOA). Two additional approaches, the ventral transpalpebral approach (VTA) and dorsal caudal transmuscular approach (DCTA) along with the DTOLA and DSTA were used in clinical patients. The most technically demanding approach was DTOLA; however, it provided the best visualisation of different anterior and posterior orbital structures. Visualisation of primarily the dorsal orbital wall, dorsal portion of the eye globe, and dorsal extraconal space also was achieved by DSTA. The VSTA enabled good visualisation of the ventral orbital floor and the ventral extraconal and intraconal space. In contrast, the TOA provided relatively poor visualization of orbital structures, limited to the ventral orbital quadrant. Meanwhile, the VTA provided visualization similar to the VSTA, while DCTA visualisation was limited to the dorsal and caudal orbital space. Orbital endoscopy is an effective and minimally invasive procedure that can be used for diagnostic and surgical orbital procedures.

Пас, орбита, ендоскопски приступ, обољења ока

dog, orbita, endoscopic approach, eye disease

636.7.09:616-07(043.3)

Tekst