Title
Религиозност и духовност здравствених радника Војномедицинске академије и њихов значај за клиничку праксу у контексту биоетике и њене историје
Creator
Sovilj, Saša, 1967-
CONOR:
57603593
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 26.01.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Alternative title
Religiousness and spirituality of health workers of the Military-Medical Academy and the impacts on clinical practice in the context of bioethics and its history
Publisher
[С. Совиљ]
Format
87 стр.
description
Друштвенохуманистичке науке - Историја и филозофија природних наука и технологије / Social and humanistic sciences
- History and philosophy of sciences and technology
Abstract (sr)
Увод/Циљ. Теолошко-хуманистички појмови религиозности и духовности блиско се везују с
појмом клиничке медицине, добрим делом се преклапају и тешко их је дефинисати. Са
секуларизацијом друштва се та два појма, која су раније сматрана истозначним, раздвајају.
Духовност као сложен и мултидимензионални део људског искуства има когнитивне,
искуствене и бихевиоралне аспекте. У животима појединаца са наглашеном религијском
самоидентификацијом и личном духовношћу, религија и духовност показују се као унутрашња
стабилизујућа снага и као социјална подршка у тешким и кризним ситуацијама. Циљ овог
истраживања је да се испита повезаност између следећих појмовних одредница: колико
религија/духовност верујућих медицинских радника у српском војном санитету утиче на
њихову клиничку праксу; њихове религије/духовности као вишедимензионалног појма;
пасторалне теологије и могућност приступа клиничкој пракси.
Метод. Истраживање је урађено као студија пресека и обухватило је 85 испитатаника
запослених у Војномедицинској академији. Обележје посматрања с рангом зависне варијабле
је – приступ клиничкој пракси. Мерио се прилагођеним Четвородимензионалним упитником–
4-D Questionairre of Physicians’ Believesand Practices Regarding Religion and Spirituality in the
Clinical Encounter. Обележја посматрања с рангом независних предикторских варијабли су
религиозност и духовност. Религиозност се мерила 'Индексом религиозности Дјук
Универзитета – The Duke University Religion Index. Духовност се мерила Скалом дневног
духовног искуства – Daily Spiritual Experience Scale.
Резултати. Највећи проценат доктора медицине обухваћених истраживањем верује да религија
може спречити тешке медицинске исходе. Највећи број испитаника обе групе негира заједничку
молитву са пацијентима приликом појаве религиозних/духовних тема током разговора. Није
показана значајнија разлика у утицају религиозности/духовности медицинских техничара и
религиозности/духовности доктора медицине на клиничку праксу.
Закључак. Религиозност/ духовност човека може се мерити а наука је доказала повезаност
религије/духовности и свих аспеката здравља.
Abstract (en)
Introduction/Goal.Theological-humanistic concepts of religiousness and spirituality are closely
related to the concept of clinical medicine, they overlap considerably and they are hard to define. With
secularization of society, these two concepts, previously considered synonymous, are now quite
distinct. Spirituality, as a complex and multi-dimensional part of human experience, has cognitive,
experiential and behavioral aspects. In the lives of individuals with religious self-identification and
personal spirituality, religion and spirituality are shown as an internal stabilizing power and as a social
support in difficult times and crisis situations. The goal of this research is to examine the correlation
between the following concepts: to what an extent does religion/spirituality of believing health
workers in the Serbian military health service has an impact on their clinical practice;
religions/spiritualities as a multidimensional concept; pastoral theologies and potential access to
clinical practice.
Method.Research was conducted in the form of a cross-sectional study and it included 85 interviewed
employees at the Military-Medical Academy. The feature of observation with rank ordering dependent
variableis – clinical practice approach. The measure used is the adapted 4-D Questionnaire of
Physicians’ Beliefsand Practices Regarding Religion and Spirituality in the Clinical
Encounter.Features of observation with rank ordering independent predictor variables are
religiousness and spirituality. Religiousness was measured with the The Duke University Religion
Index. Spirituality was measured with Daily Spiritual Experience Scale.
Results.The highest percentage of medical doctors included in the study believe that religion can
prevent serious medical outcomes. The highest percentage of both groups denied having prayed with
patients during conversations about religious/spiritual topics. There were no indicators of a significant
difference between the impacts of religion/spirituality of nurses and those of medical doctors on
clinical practice.
Conclusion: Human religiousness/spirituality can be measured and science has proven the
interrelation of religion/spirituality and all aspects of health.
Authors Key words
религиозност, духовност, хришћанска биоетика, индекс религиозности, скала
дневног духовног искуства, четвородимензионални упитник, здравствени радници,
Војномедицинска академија
Authors Key words
religiousness, spirituality, index of religion, Daily Spiritual Experience, 4-D
questionnaire, health workers
Classification
174-057.16:614.253(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Увод/Циљ. Теолошко-хуманистички појмови религиозности и духовности блиско се везују с
појмом клиничке медицине, добрим делом се преклапају и тешко их је дефинисати. Са
секуларизацијом друштва се та два појма, која су раније сматрана истозначним, раздвајају.
Духовност као сложен и мултидимензионални део људског искуства има когнитивне,
искуствене и бихевиоралне аспекте. У животима појединаца са наглашеном религијском
самоидентификацијом и личном духовношћу, религија и духовност показују се као унутрашња
стабилизујућа снага и као социјална подршка у тешким и кризним ситуацијама. Циљ овог
истраживања је да се испита повезаност између следећих појмовних одредница: колико
религија/духовност верујућих медицинских радника у српском војном санитету утиче на
њихову клиничку праксу; њихове религије/духовности као вишедимензионалног појма;
пасторалне теологије и могућност приступа клиничкој пракси.
Метод. Истраживање је урађено као студија пресека и обухватило је 85 испитатаника
запослених у Војномедицинској академији. Обележје посматрања с рангом зависне варијабле
је – приступ клиничкој пракси. Мерио се прилагођеним Четвородимензионалним упитником–
4-D Questionairre of Physicians’ Believesand Practices Regarding Religion and Spirituality in the
Clinical Encounter. Обележја посматрања с рангом независних предикторских варијабли су
религиозност и духовност. Религиозност се мерила 'Индексом религиозности Дјук
Универзитета – The Duke University Religion Index. Духовност се мерила Скалом дневног
духовног искуства – Daily Spiritual Experience Scale.
Резултати. Највећи проценат доктора медицине обухваћених истраживањем верује да религија
може спречити тешке медицинске исходе. Највећи број испитаника обе групе негира заједничку
молитву са пацијентима приликом појаве религиозних/духовних тема током разговора. Није
показана значајнија разлика у утицају религиозности/духовности медицинских техничара и
религиозности/духовности доктора медицине на клиничку праксу.
Закључак. Религиозност/ духовност човека може се мерити а наука је доказала повезаност
религије/духовности и свих аспеката здравља.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.