Outdated phraseological units in the Serbian language Устаревшие фразеологические единицы в сербском языке : doctoral dissertation докторская диссертация

[М. Р. Ђукић]

332 стр.

Лингвистика, србистика - Фразеологија / Linguistics, Serbian studies - Phraseology

Предмет истраживања докторске дисертације јесу застареле фразеолошке јединице у српском језику. Истраживани корпус фразеологизама који су из перспективе савременог српског језика застарели броји око 600 фразеолошких јединица. У оквиру њега доминантно место заузимају архаични фразеологизми који у својој структури садрже застареле лексичке компоненте. Даље, ексцерпирани корпус архаичне фразеологије садржи и фразеологизме који су као целина застарели иако њихове компоненте припадају активном лексичком фонду, као и оне застареле фразеологизме чије компоненте нису у језику потврђене у самосталној употреби, већ само у оквиру фразеолошке структуре. Истраживање је вршено са савременог синхронијског становишта, уз комбинацију дијахронијског екскурса, а у складу са интердисциплинарним карактером фразеологије, коришћене су теоријске поставке и методе других научних дисциплина, попут лексикологије, лексикографије, лингвокултурологије, когнитивне лингвистике. Застареле лексеме које се јављају у структури фразеолошких јединица класификоване су на основу лексичког значења у одговарајуће тематске групе, како би се увидело којим доменима стварности оне припадају. Циљ је био и да се испита фразеолошки потенцијал застареле лексике српског језика, односно да се утврди који типови застарелих лексема (историзми, односно различити типови архаизама) показују највећу фразеолошку продуктивност, као и да се размотри структура застарелих фразеолошких компонената по пореклу. У једном сегменту рада уведен је и објашњен појам и термин потенцијално уникална фразеолошка компонента (односно компонента која у језику није потврђена у самосталној употреби, већ само у оквиру фразеолошке структуре). Издвојени су одређени примери за илустрацију и указано на специфичности овог типа лексике (везане за њихово порекло и творбу). На корпусу фразеологизама са застарелим лексичким компонентама разматран је феномен фразеолошке варијантности. Циљ је био да идентификују и класификују фразеолошке варијанте у којима је застарела лексема из структуре супституисана компонентом из активног лексичког фонда, те тиме потврди теза о лексемној природи фразеолошких компонената. Један од примарних циљева рада био је да се установе узроци због којих одређене фразеолошке јединице застаревају и постају делом пасивног фразеолексикона. У раду су идентификовани и на одабраним примерима показани потенцијални разлози архаизације фразеолошке грађе српског језика. Унутар спроведене анализе, посебан циљ је био да се на српском фразеолошком корпусу провери хипотеза по којој застарела лексичка компонента утиче на застаревање фразеологизма у целини, што је потврђено у многим другим језицима. Застареле фразеолошке јединице су у раду разматране и са структурног аспекта. Структурна анализа фразеолошких архаизама обухватила је њихову класификацију у оквирима традиционалне поделе, која подразумева издвајање три основна структурна типа: предлошко-падежни, синтагматски и реченични, при чему су, при издвајању ужих подтипова, узете у обзир и морфолошке карактеристике компонената (врста речи). Семантичка класификација фразеолошких архаизама извршена је у оквиру когнитивно- концептуалног приступа фразеологији, тако што су фразеологизми груписани у одређена концептуална поља. Анализом издвојених концептуалних поља осветљен је један фрагмент језичке слике света српског народа – онај фрагмент који нам пружа архаична српска фразеологија. У раду је разматрана и могућност разумевања значења застарелих фразеолошких јединица из угла теоријских постулата когнитивне лингвистике. Полазећи од претпоставке да је говорницима непозната семантика фразеолошких јединица које су означене као застареле, јер се оне у савременом језичком тренутку не налазе у активној употреби – спроведена је анкета у којој је учествовало 100 испитаника, студентског узраста, од којих је тражено да претпоставе шта би значили изабрани фразеолошки архаизми. Основни циљ анкетног испитивања био је да се провери у којој мери су говорници способни да предвиде и интерпретирају значења застарелих фразеологизама, полазећи од идеје менталних слика, као специфичних концептуалних структура које посредују између лексичке структуре фразеологизама и њиховог фигуративног значења. Последње поглавље у раду посвећено је лексикографском аспекту. Основни циљ овог сегмента докторске дисертације био је да се установе општа начела која ће бити од помоћи при што систематичнијем издвајању корпуса фразеолошких архаизама српског језика, те при њиховом адекватнијем лексикографском опису.

The subject of research of this doctoral dissertation represents outdated phraseological units in the Serbian language. The analyzed corpus of phraseologisms that are outdated from the viewpoint of the contemporary Serbian language amounts to around 600 phraseological units. Predominant in the corpus are archaic phraseologisms whose structure includes outdated lexical components. Furthermore, the corpus of archaic phraseology under examination also contains phraseologisms that are as a whole outdated, even though their components belong to the active lexical stock, as well as the outdated phraseologisms whose component parts are not confirmed to be used independently, but only as part of the given phraseological structure. The research was conducted from the contemporary synchronic point of view, combined with the diachronic excursus, and in accordance with the interdisciplinary character of phraseology, we applied the theoretical framework and methods of other linguistic fields of study, such as lexicology, lexicography, linguoculturology, and cognitive linguistics. The outdated lexemes that occur in the structure of phraseological units are classified according to their lexical meaning into respective thematic groups, so that it can be determined to which domains of reality they belong. The aim was also to investigate the phraseological potential of outdated lexis of the Serbian language, that is, to determine which types of outdated lexemes (historicisms, i.e., various types of archaisms) demonstrate the highest phraseological productivity, as well as to consider the structure of outdated phraseological components according to origin. One section introduces and explains the concept and term potentially unique phraseological component (i.e., a component that is not confirmed to be used independently, but only as part of a phraseological structure). Example sentences that illustrate them are excerpted and specific features of this type of lexis are pointed out (concerning their origin and word formation). Based on the corpus of phraseologisms with outdated lexical components we analyzed the phenomenon of phraseological variation. The aim was to identify and classify phraseological variants in which the outdated lexeme in their structure was replaced by a component from the active lexical stock, and thereby confirm the thesis on the lexical character of phraseological components. One of the main aims of this dissertation was to establish the reasons why certain phraseological units are rendered outdated and become part of the passive phraseolexicon. Potential causes of archaization of the phraseological stock of the Serbian language are identified and illustrated by selected example sentences in the thesis. In the analysis, a special objective was to test, using the Serbian phraseological corpus, the hypothesis according to which outdated lexical component has an impact on the whole phraseologism’s becoming outdated, which was confirmed in many other languages. The outdated phraseological units were considered in this thesis from the aspect of their structure, as well. The structural analysis of phraseological archaisms included their classification within the traditional division, according to which one can distinguish between three fundamental structural types: prepositional case form, phrasal and clausal type, along with considering the morphological features of components (parts of speech) when making a further division into subtypes. The semantic classification of phraseological archaisms was made within the cognitiveconceptual approach to phraseology, by grouping phraseologisms into specific conceptual fields. The analysis of the classified conceptual fields shed light on a fragment of the language worldview of the Serbian people – the fragment presented to us by the archaic Serbian phraseology. The thesis also considers the possibility of understanding the meaning of outdated phraseological units from the viewpoint of the theoretical tenets of cognitive linguistics. Starting from the assumption that speakers are not familiar with the semantics of phraseological units that are labelled as outdated, since they are currently not actively used – a survey was conducted in which participated 100 respondents, university students, who were asked to guess what the selected phraseological archaisms could mean. The basic objective of the survey was to verify to what degree the speakers are capable of predicting and interpreting the outdated phraseologisms, starting from the concept of mental images, as specific conceptual structures that act as intermediaries between the lexical structure of phraseologisms and their figurative meaning. The last chapter deals with the lexicographical aspect of this issue. The main aim of this segment of the doctoral dissertation was to establish the general principles that would be conducive to a more systematic excerption of the corpus of phraseological archaisms of the Serbian language, as well as to their more adequate lexicographical description.

Застарела фразеолошка јединица, фразеолошки архаизам, застарела лексичка јединица, потенцијално уникална фразеолошка компонента, тематска група, фразеолошко варирање, структурно-семантичка анализа, концептуално поље, семантички дескриптор, ментална слика, културна информација, фразеографија.

Outdated phraseological units, phraseological archaism, outdated lexical unit, potentially unique phraseological component, thematic group, phraseological variation, structuralsemantic analysis, conceptual field, semantic descriptor, mental image, cultural information, phraseography.

811.163.41'373.7(043.3)

Tekst